Др Олга Луковић – Пјановић

Срби ... народ најстарији



Ни једна књига у Југославији није затекла неспремним читаоце и историчаре као она коју је др
Олга Луковић-Пјановић објавила под именом „Срби... народ најстарији”. Мада је Олга Луковић-
Пјановић уткала у ово дело одбрањену докторску дисертацију на Сорбони, српски историчари нису
били тиме импресионирани. Ни чињеницом да је наша докторанткиња са славне Сорбоне била
филолог највишег ранга; говорила је седам светских језика, уз старогрчки и старолатински.

Није их подстакло на размишљање ни то што је др Олга Луковић-Пјановић за свој рад прикупила најстарија
документа и помогла се научним радовима светских истраживача најранијих цивилизација.
Изгледало је да ће ово научно дело бити одбачено, јер су прве „стручне” оцене гласиле да је оно
неутемељено, да је последица касног националног романтизма и да ауторка припада оној скупини
српских интелектуалаца која копа по историји, уместо да гледа у будућност.

Но, дело је пружало толико једноставних података, да се није могла доводити у питање његова научна вредност. Читаоци су могли да се увере да је наслов књиге: Срби... народ најстарији само део реченице средњевековног грчког историчара Лаоника Халкокондила, те да није потекао из бујне маште једног романтичног српског занесењака, како то оценише неки наши „стручњаци” за историју Старог и Средњег века.

Преводи ове књиге на друге светске језике омогућиће и мишљење других историчара и допринети разоктривању историјских фалсификата који спречавају да историја буде оно што треба да буде- објективна наука заснована на документима.